Srbija, Reka Drina

Osnovni podaci:

 

Dužina	346 km
Klasifikacija	Klasa I, II
Izvor	Spajanje Tare i Pive
Prepreke na toku	HE Višegrad, Bajina Bašta i Zvornik
Ušće	Sava, Srbija

 

 

Reka Drina pripada Crnomorskom slivu, a nastaje spajanjem reka Tare i Pive kod Šćepan Polja (nadmorska visina 470 m). Slivno područje obuhvata jugozapadni i zapadni deo Srbije, severni deo Crne Gore i istočni deo Bosne i Hercegovine. Pravac njenog toka je od juga ka severu i ima dosta pritoka. Veće pritoke sa leve strane su: Sutjeska, Bistrica, Prača, Drinjača i Janja, a sa desne: Ćehotina, Lim, Rzav, Ljuboviđa i Jadar.

Drina je najveća pritoka reke Save u koju se uliva blizu Sremske Rače (81 m). Najlepši i najduži (24 km) kanjon je od Žepe do Klotijevca. Širina reke je od 15 m na mestu zvanom Tijesno do 200 m kod Perućca i Zvornika. Veći gradovi kroz koje protiče Drina su: Foča (400 m), Goražde (345 m), Višegrad (300 m), Bajina Bašta (260 m) i Zvornik (140 m). Dužina toka Drine kroz Srbiju iznosi 220 kilometara. Na Drini su izgrađene tri hidroelektrane (HE): Višegrad, Bajina Bašta i Zvornik

Tok reke Drina može se odeliti u 4 prirodne celine: reke izvornice (Tara i Piva), gornji, srednji i donji tok.

Piva i Tara. Piva i Tara su reke u severozapadnoj Crnoj Gori. Tara je duga 141 kilometar i izvire na oko 2000 metara nadmorske visine ispod planine Komovi, koji su deo Prokletija. Piva je duga 91 kilometar. Obe reke su tipične reke područja karsta, sa malo pritoka, koje su erozijom načinile kanjone u visokim planinama Crne Gore.

Gornji tok. Reka nosi ime Drina od mesta gde se spajaju reke Piva i Tara kod Šćepan Polja na crnogorsko-bosanskoj granici. Gornji tok Drine dug je 92 kilometra i prostire se do Višegrada. Iznad Višegrada u Drinu se uliva vodom bogata reka Lim.

Srednji tok. Srednji deo toka Drine je dug 163 kilometara. On obuhvata kanjon Drine dubok do 1000 metara, između planina Tara i Zvijezda, gde je danas akumulaciono jezero HE Bajina Bašta. Na potezu od Višegrada do Zvornika reka često menja pravac.

Donji tok. Posle Zvornika počinje donji tok dug 91 kilometar, sa svim karakteristikama ravničarskih reka (meandri, mrtvaje, prirodne brane, promene korita). Ušće Drine u Savu nalazi se nizvodno od mesta Sremska Rača.

Podaci za veslače:

Reka Drina predstavlja jednu od najčistijih reka Balkana. Divlja snaga Drine je ukroćena branama i jezerima (Višegradsko, Perućac, Zvorničko) čime je narušena ali ne i uništena lepota drinskih kanjona. Visoka koncentracija rastvorenog krečnjaka dovodi do toga da vode Drine imaju karakterističnu zelenu boju. Po nekima ovo je jedna od retkih reka u svetu koje se mogu pohvaliti ovom prelepom bojom i čistoćom vode.

Od spajanja Tare i Pive, do ušća, tok Drine je dug 346 kilometara. Značajni gradovi na Drini su: Foča, Goražde, Višegrad i Zvornik u Bosni, kao i Bajina Bašta i Loznica u Srbiji. Posebno u donjem toku Drina stvara brojne meandre koji protiču kroz tesnace i doline, zbog čega se Drina smatra jednom od najlepših reka Balkana.

Na osnovu ličnog iskustva mogu reći da je za kraće ture najzanimljiviji za veslanje srednji tok reke od HE Bajna Bašta pa do Malog Zvornika. Ova relacija se usled brzog toka reke može preći bez većih napora u dva dana. Prva etapa do Ljubovije sa 65 kilometara prvog dana, a drugog dana ostatak od 36 kilometara do Malog Zvornika.

Drina je lepa, brza (6-12 km/čas) zelena i hladna reka. Kao takva pogodna je za razne vrste plovila na vesla (kajake, kanue, rafting čamce i sl). Reka po mojoj oceni spada u reke klase 1 i 2 u zavisnosti od deonice, doba godine i vremenskih uslova te su potrebne određene veštine u veslanju.

 

 

Tok reke dosta krivuda, nailazite na manja peščana ostrva, kamenite prepreke, prevoje, bukove i druge prirodne prepreke. Stvarno prelep ambijent sa mnoštvom različitih različitih plovnih uslova. Manjih bukova ima na sve strane i potrebna je pažnja da bi se isti izbegli na vreme. Iste ponekad ne možete primetiti okom, ali je zvuk jasno upozorava na predstojeću prepreku. Uglavnom se na svim deonicama može unapred prestrojiti na mirniji deo reke kako bi se izbegli bukovi na vreme. Dno reke je kamenito i neravnomerne dubine usled rečnih stena i nanosa te su bukovi raznih konfiguracija, od manjih do većih u vidu vodopada, sa stenama koje vire iz vode i sl. Pazite na svaku prepreku na putu (bukovi, ostrva, nanosi) oko koje se usled brzog toka formiraju jake rečne struje, vrlo često uz postojanje nekog drveta, granja i sl koje je se tu zaglavilo. Isto tako usled brzine reke na pojedinim mestima nije moguće uopšte pristati uz obalu kako je brzina reke jako velika, čak se čini da se tok ubrzava uz samu obalu. Kako možete veslati na mirnoj vodi do recimo max 8-10km/h jasno je da je uzvodno veslanje ovde skoro nemoguće te se ne možete vratiti na neku prethodnu tačku. Zato brižljivo planirajte gde želite pristati, kada, da li uslovi, obala i tok reke to omogućavaju. Takođe izbegavajte presecanja rečne struje pred bukove i druge prepreke jer će vam to zaneti plovilo. Usled kamenitog dna, sve prisutni su virovi skoro na celom toku koji vam takođe pokušavaju zaneti plovilo konstantno kako prelazite preko istih.

 

 

Usled navedenih uslova na reci ponavljam da je potrebno određeno iskustvo i veslačke veštine kako bi se bezbedno plovilo rekom. Sve ovo navodi da je ovo reka za rafting, ali ipak se istom jako lepo može veslati i u manje stabilnim plovilima tipa kajak za mirne vode ili kanu, ali sa naravno određenom pažnjom.

 

Pošto je reka Drina granična reka između Republike Srpske i Republike Srbije bez carinske kontrole nije dozvoljen izlazak na levu obalu reke. Na desnoj obali ima dosta naselja, ali između njih se i put odvaja dosta od reke tako da nastupa totalna divljina na reci i okolnoj prirodi. Pažljivo planirajte tačku izlaska gde možete plovilom pristati usled napomenutog problema izlaska na obalu i brzine reke, postojanja naselja, puteva i sl.

 

Prepreke na toku (Prirodne prepreke):

Kao što je izneto u gornjem tekstu prepreke na koje možete naići su rečna ostrva, nanosi, bukovi, stene, slomljeno drveće ili granje koje blokira put na delovima toka. I pored ovoga usled snage reke i njene širine tok je na nekom delu uvek prohodan. Kada nailazite na rečna ostrva dobro osmotrite sa koje strane da ih obiđete jer se često dešava da jedna strana nije prohodna ili je prisutan buk koji nije moguće izbeći. Usled ovoga adrenalin vam ostaje konstantno na visokom nivou.

 

Prepreke na toku (Prepreke ljudskom rukom napravljene):

Višegrad (Hidroelektrana). Velika hidroelektrana sa branom i jezerom (Višegradsko jezero) ispred iste. Ova prepreka se mora zaobići u širokom luku iznošenjem plovila na obalu i spuštanjem na niži nivo ispod brane.

Bajina Bašta (Hidroelektrana). Velika hidroelektrana sa branom i jezerom (Jezero Perućac) ispred iste. Ova prepreka se mora zaobići u širokom luku iznošenjem plovila na obalu i spuštanjem na niži nivo ispod brane.

 

Zvornik (Hidroelektrana). Velika hidroelektrana sa branom i jezerom (Zvorničko jezero) ispred iste. Ova prepreka se mora zaobići u širokom luku iznošenjem plovila na obalu i spuštanjem na niži nivo ispod brane.

Hrana i piće:

Na ovoj deonici mogu se naći sela u kojima ima lokala, na pojedinim mestim čak direktno pored vode. U selima takođe ima mini-marketa, ali je za sve ovo potrebno je pristati uz obalu na ne baš idealnim mestima. Pijaće vode uz tok reke ima u blizini sela i vikend naselja. Sve jedno preporučljivo je poneti sa sobom sve što vam je potrebno od početka do kraja veslanja kako ne biste morali da krećete u potragu za namernicama.

 

Smeštaj:

U blizini Perućačkog jezera i HE Bajna Bašta ima dosta privatnog smeštaja kao i hotela. Ovde postoji i zvanični uređeni kamp prostor te je zato ovo idealna polazna tačka puta. Na pojedinim delovima toka može se naći privatan smeštaj, pogotovo u Bajnoj Bašti. Usput takođe ima i vikend naselja u kojima se može naći neki smeštaj. Ako ne u samim selima možete takođe namoliti od meštana nešto za spavanje. Usput nisam primetio niti našao tragove uređenih kampova, sem divljih kojih imate bezbroj. Obala reke je blaga, sa dosta šljunkovitih plaža, a iznad njih šumovite predele idealne za postavljanje šatora. Naravno imajte u vidu da je izlazak dozvoljen samo na desnu obalu jer leva obala pripada Republici Srpskoj.

 

Na reci se može kupati manje više svuda i na svakom kutku možete naći prelepe usamljene šljunkovite plaže. Voda je dosta hladna, ali se ipak možete bućnuti pa makar na kratko čak i u proleće.

 

Saveti i trikovi:

Preporučljivo je putovati u paru ili grupi kako bi se prepreka zajedničkim snagama lakše prevazilazile. Prisustvo iskusnijeg vodiča ili nekoga koje već prolazio rekom je takođe preporučljivo.

Pripremite se na brojne prepreke na toku reke. Samo veslanje nije preterano naporno usled brzine reke a na pojedinim deonicama svodi se više na upravljanje plovilom a manje na veslanje. Poželjno je poznavanje naprednog manevrisanja vašim plovilom zbog brzine reke i prepreka koje se nižu na njenom toku.

 

Preporuka:

Idealno za iskusnije veslače. Prelep ambijent koji se retko gde može doživeti na divljoj reci predivne zelene boje. Pre polaska na put pripremite se i upoznajte detaljno sa tokom reke, vašim plovilom i sl…. Svaki izlazak na vodu je potencijalno opasan te je potrebno biti spreman u svakom pogledu i na sve situacije.

Ako ne posedujete sopstveno plovilo ili nemate iskusnog vodiča, na internetu se mogu naći avanturističke grupe koje organizuju celodnevne izlete u kajacima ili rafting čamcima po niskim cenama (recimo www.wildserbia.com).

 

Takođe na Drini se svake godine organizuje svima poznata Drinska regata više ultra-mega-turbo-turističkog duha, ali i manje poznata tradicionalna međunarodna, sportsko-rekreativna, turistička kajak-kanu i veslačka regata "Memorijal Vitomir Dizdarević-admiral Kuk" u organizaciji "Srpskih veslača TID-a". Ova druga regata je više sportskog-rekreativnog tipa i traje 6+4 dana od Višegrada duž Drine i Save pa sve do Beograda. Naravno možete se priključiti regati i na usputnim etapama.