Srbija, Reka Drina

Osnovni podaci:

 

Dužina	346 km
Klasifikacija	Klasa I, II
Izvor	Spajanje Tare i Pive
Prepreke na toku	HE Višegrad, Bajina Bašta i Zvornik
Ušće	Sava, Srbija

 

 

Reka Drina pripada Crnomorskom slivu, a nastaje spajanjem reka Tare i Pive kod Šćepan Polja (nadmorska visina 470 m). Slivno područje obuhvata jugozapadni i zapadni deo Srbije, severni deo Crne Gore i istočni deo Bosne i Hercegovine. Pravac njenog toka je od juga ka severu i ima dosta pritoka. Veće pritoke sa leve strane su: Sutjeska, Bistrica, Prača, Drinjača i Janja, a sa desne: Ćehotina, Lim, Rzav, Ljuboviđa i Jadar.

Drina je najveća pritoka reke Save u koju se uliva blizu Sremske Rače (81 m). Najlepši i najduži (24 km) kanjon je od Žepe do Klotijevca. Širina reke je od 15 m na mestu zvanom Tijesno do 200 m kod Perućca i Zvornika. Veći gradovi kroz koje protiče Drina su: Foča (400 m), Goražde (345 m), Višegrad (300 m), Bajina Bašta (260 m) i Zvornik (140 m). Dužina toka Drine kroz Srbiju iznosi 220 kilometara. Na Drini su izgrađene tri hidroelektrane (HE): Višegrad, Bajina Bašta i Zvornik

Tok reke Drina može se odeliti u 4 prirodne celine: reke izvornice (Tara i Piva), gornji, srednji i donji tok.

Piva i Tara. Piva i Tara su reke u severozapadnoj Crnoj Gori. Tara je duga 141 kilometar i izvire na oko 2000 metara nadmorske visine ispod planine Komovi, koji su deo Prokletija. Piva je duga 91 kilometar. Obe reke su tipične reke područja karsta, sa malo pritoka, koje su erozijom načinile kanjone u visokim planinama Crne Gore.

Gornji tok. Reka nosi ime Drina od mesta gde se spajaju reke Piva i Tara kod Šćepan Polja na crnogorsko-bosanskoj granici. Gornji tok Drine dug je 92 kilometra i prostire se do Višegrada. Iznad Višegrada u Drinu se uliva vodom bogata reka Lim.

Srednji tok. Srednji deo toka Drine je dug 163 kilometara. On obuhvata kanjon Drine dubok do 1000 metara, između planina Tara i Zvijezda, gde je danas akumulaciono jezero HE Bajina Bašta. Na potezu od Višegrada do Zvornika reka često menja pravac.

Donji tok. Posle Zvornika počinje donji tok dug 91 kilometar, sa svim karakteristikama ravničarskih reka (meandri, mrtvaje, prirodne brane, promene korita). Ušće Drine u Savu nalazi se nizvodno od mesta Sremska Rača.

Podaci za veslače:

Reka Drina predstavlja jednu od najčistijih reka Balkana. Divlja snaga Drine je ukroćena branama i jezerima (Višegradsko, Perućac, Zvorničko) čime je narušena ali ne i uništena lepota drinskih kanjona. Visoka koncentracija rastvorenog krečnjaka dovodi do toga da vode Drine imaju karakterističnu zelenu boju. Po nekima ovo je jedna od retkih reka u svetu koje se mogu pohvaliti ovom prelepom bojom i čistoćom vode.

Od spajanja Tare i Pive, do ušća, tok Drine je dug 346 kilometara. Značajni gradovi na Drini su: Foča, Goražde, Višegrad i Zvornik u Bosni, kao i Bajina Bašta i Loznica u Srbiji. Posebno u donjem toku Drina stvara brojne meandre koji protiču kroz tesnace i doline, zbog čega se Drina smatra jednom od najlepših reka Balkana.

Na osnovu ličnog iskustva mogu reći da je za kraće ture najzanimljiviji za veslanje srednji tok reke od HE Bajna Bašta pa do Malog Zvornika. Ova relacija se usled brzog toka reke može preći bez većih napora u dva dana. Prva etapa do Ljubovije sa 65 kilometara prvog dana, a drugog dana ostatak od 36 kilometara do Malog Zvornika.

Drina je lepa, brza (6-12 km/čas) zelena i hladna reka. Kao takva pogodna je za razne vrste plovila na vesla (kajake, kanue, rafting čamce i sl). Reka po mojoj oceni spada u reke klase 1 i 2 u zavisnosti od deonice, doba godine i vremenskih uslova te su potrebne određene veštine u veslanju.

 

 

Tok reke dosta krivuda, nailazite na manja peščana ostrva, kamenite prepreke, prevoje, bukove i druge prirodne prepreke. Stvarno prelep ambijent sa mnoštvom različitih različitih plovnih uslova. Manjih bukova ima na sve strane i potrebna je pažnja da bi se isti izbegli na vreme. Iste ponekad ne možete primetiti okom, ali je zvuk jasno upozorava na predstojeću prepreku. Uglavnom se na svim deonicama može unapred prestrojiti na mirniji deo reke kako bi se izbegli bukovi na vreme. Dno reke je kamenito i neravnomerne dubine usled rečnih stena i nanosa te su bukovi raznih konfiguracija, od manjih do većih u vidu vodopada, sa stenama koje vire iz vode i sl. Pazite na svaku prepreku na putu (bukovi, ostrva, nanosi) oko koje se usled brzog toka formiraju jake rečne struje, vrlo često uz postojanje nekog drveta, granja i sl koje je se tu zaglavilo. Isto tako usled brzine reke na pojedinim mestima nije moguće uopšte pristati uz obalu kako je brzina reke jako velika, čak se čini da se tok ubrzava uz samu obalu. Kako možete veslati na mirnoj vodi do recimo max 8-10km/h jasno je da je uzvodno veslanje ovde skoro nemoguće te se ne možete vratiti na neku prethodnu tačku. Zato brižljivo planirajte gde želite pristati, kada, da li uslovi, obala i tok reke to omogućavaju. Takođe izbegavajte presecanja rečne struje pred bukove i druge prepreke jer će vam to zaneti plovilo. Usled kamenitog dna, sve prisutni su virovi skoro na celom toku koji vam takođe pokušavaju zaneti plovilo konstantno kako prelazite preko istih.

 

 

Usled navedenih uslova na reci ponavljam da je potrebno određeno iskustvo i veslačke veštine kako bi se bezbedno plovilo rekom. Sve ovo navodi da je ovo reka za rafting, ali ipak se istom jako lepo može veslati i u manje stabilnim plovilima tipa kajak za mirne vode ili kanu, ali sa naravno određenom pažnjom.

 

Pošto je reka Drina granična reka između Republike Srpske i Republike Srbije bez carinske kontrole nije dozvoljen izlazak na levu obalu reke. Na desnoj obali ima dosta naselja, ali između njih se i put odvaja dosta od reke tako da nastupa totalna divljina na reci i okolnoj prirodi. Pažljivo planirajte tačku izlaska gde možete plovilom pristati usled napomenutog problema izlaska na obalu i brzine reke, postojanja naselja, puteva i sl.

 

Prepreke na toku (Prirodne prepreke):

Kao što je izneto u gornjem tekstu prepreke na koje možete naići su rečna ostrva, nanosi, bukovi, stene, slomljeno drveće ili granje koje blokira put na delovima toka. I pored ovoga usled snage reke i njene širine tok je na nekom delu uvek prohodan. Kada nailazite na rečna ostrva dobro osmotrite sa koje strane da ih obiđete jer se često dešava da jedna strana nije prohodna ili je prisutan buk koji nije moguće izbeći. Usled ovoga adrenalin vam ostaje konstantno na visokom nivou.

 

Prepreke na toku (Prepreke ljudskom rukom napravljene):

Višegrad (Hidroelektrana). Velika hidroelektrana sa branom i jezerom (Višegradsko jezero) ispred iste. Ova prepreka se mora zaobići u širokom luku iznošenjem plovila na obalu i spuštanjem na niži nivo ispod brane.

Bajina Bašta (Hidroelektrana). Velika hidroelektrana sa branom i jezerom (Jezero Perućac) ispred iste. Ova prepreka se mora zaobići u širokom luku iznošenjem plovila na obalu i spuštanjem na niži nivo ispod brane.

 

Zvornik (Hidroelektrana). Velika hidroelektrana sa branom i jezerom (Zvorničko jezero) ispred iste. Ova prepreka se mora zaobići u širokom luku iznošenjem plovila na obalu i spuštanjem na niži nivo ispod brane.

Hrana i piće:

Na ovoj deonici mogu se naći sela u kojima ima lokala, na pojedinim mestim čak direktno pored vode. U selima takođe ima mini-marketa, ali je za sve ovo potrebno je pristati uz obalu na ne baš idealnim mestima. Pijaće vode uz tok reke ima u blizini sela i vikend naselja. Sve jedno preporučljivo je poneti sa sobom sve što vam je potrebno od početka do kraja veslanja kako ne biste morali da krećete u potragu za namernicama.

 

Smeštaj:

U blizini Perućačkog jezera i HE Bajna Bašta ima dosta privatnog smeštaja kao i hotela. Ovde postoji i zvanični uređeni kamp prostor te je zato ovo idealna polazna tačka puta. Na pojedinim delovima toka može se naći privatan smeštaj, pogotovo u Bajnoj Bašti. Usput takođe ima i vikend naselja u kojima se može naći neki smeštaj. Ako ne u samim selima možete takođe namoliti od meštana nešto za spavanje. Usput nisam primetio niti našao tragove uređenih kampova, sem divljih kojih imate bezbroj. Obala reke je blaga, sa dosta šljunkovitih plaža, a iznad njih šumovite predele idealne za postavljanje šatora. Naravno imajte u vidu da je izlazak dozvoljen samo na desnu obalu jer leva obala pripada Republici Srpskoj.

 

Na reci se može kupati manje više svuda i na svakom kutku možete naći prelepe usamljene šljunkovite plaže. Voda je dosta hladna, ali se ipak možete bućnuti pa makar na kratko čak i u proleće.

 

Saveti i trikovi:

Preporučljivo je putovati u paru ili grupi kako bi se prepreka zajedničkim snagama lakše prevazilazile. Prisustvo iskusnijeg vodiča ili nekoga koje već prolazio rekom je takođe preporučljivo.

Pripremite se na brojne prepreke na toku reke. Samo veslanje nije preterano naporno usled brzine reke a na pojedinim deonicama svodi se više na upravljanje plovilom a manje na veslanje. Poželjno je poznavanje naprednog manevrisanja vašim plovilom zbog brzine reke i prepreka koje se nižu na njenom toku.

 

Preporuka:

Idealno za iskusnije veslače. Prelep ambijent koji se retko gde može doživeti na divljoj reci predivne zelene boje. Pre polaska na put pripremite se i upoznajte detaljno sa tokom reke, vašim plovilom i sl…. Svaki izlazak na vodu je potencijalno opasan te je potrebno biti spreman u svakom pogledu i na sve situacije.

Ako ne posedujete sopstveno plovilo ili nemate iskusnog vodiča, na internetu se mogu naći avanturističke grupe koje organizuju celodnevne izlete u kajacima ili rafting čamcima po niskim cenama (recimo www.wildserbia.com).

 

Takođe na Drini se svake godine organizuje svima poznata Drinska regata više ultra-mega-turbo-turističkog duha, ali i manje poznata tradicionalna međunarodna, sportsko-rekreativna, turistička kajak-kanu i veslačka regata "Memorijal Vitomir Dizdarević-admiral Kuk" u organizaciji "Srpskih veslača TID-a". Ova druga regata je više sportskog-rekreativnog tipa i traje 6+4 dana od Višegrada duž Drine i Save pa sve do Beograda. Naravno možete se priključiti regati i na usputnim etapama.

 

Vojvodina, Reka Karaš

Osnovni podaci:

Dužina	110 km
Klasifikacija	Klasa A
Izvor	Anina planine, Rumunija, Karaš Severin
Prepreke na toku	Vojvodinci, Straža, Jasenovo
Ušće	Dunav, Srbija, Vojvodina, Banat

Reka Karaš izvire u Anina planinama, severoistočno od grada Anina u Rumuniji. Izvor je u blizini izvorišta reka Brzava i Nera. Tok Karaša kroz Rumuniju iznosi 50 km i usput prolazi pored mnogih naseljenih mesta (Giurgiova, Caraş-Severin), (Ticvaniu Mare, Caraş-Severin), (Vărădia. Caraş-Severin), (Mercina, Caraş-Severin) i (Vrani, Caraş-Severin) pre ulaska u Vojvodinu, Srbija.

Odmah posle prelaska rumunsko—srpske granice Karaš dobija značajnu pritoku Burugu sa desne strane i Ilidiju sa leve. Protiče pored sela Kuštilj, Vojvodinci, Dobričevo, Straža i Jasenovo, kada dodiruje istočne delove Deliblatske peščare kod brdašca Dumača. Od ove tačke Karaš je deo kanala Dunav—Tisa—Dunav i prolazi pored mesta Dupljaja, Grebenac, Kajtasovo i Banatska Palanka pre nego što završi svoj 60 kilometara put kroz Srbiju i ulije se u Dunav kod mesta Stara Palanka, prekoputa turističkog mesta Ram.

I pored velike drenažne površine od 1.400 km², Karaš nije ni u jednom delu svoga toka plovan. Reka Karaš jedini je preostali neuređeni tok u Vojvodini

 

Podaci za veslače:

Ova krivudava reka sa gustom šumskom obalom sa nepredviđenim preprekama na putu, ali i prekrasnim pejzažima koji podsećaju na Amazonske predele predstavlja idealno mesto za sve one željne avanture.

Reka Karaš je uglavnom mirna reka u toku kroz Srbiju. Na pojedinim mestima imate utisak da voda stoji. Iako ova reka nije plovna idealna je za plovila na vesla kao što su kajaci za mirne vode, kanui, ali i druga plovila plitkog gaza. Preporučuje se za plovila od čvršćih materijala kako prilazi obali nisu uređeni. Tako i usled velikog broja prepreka na svom toku, drveća i granja koji štrče iz vode ili tik ispod površine vode.

Na toku kroz Srbiju najatraktivniji deo je deo toka od sela Kuštilj na početku toka kroz Srbiju pa sve do sela Dupljaja gde se reka Karaš uliva u Kanal DTD. Reka se može podeliti na dva dela: jedan manje urban od sela Kuštilj do mosta u selu Straža sa dosta prepreka koje treba prevazići (prepreke u vidu manjih ustava, brana, slomljenog drveća, granja, po malo i đubreta); i urbaniji i plovniji deo reke od mosta u selu Straža pa sve od tačke ulivanja u Kanal DTD tj. do mosta na samom kanalu na jedno 1 km od mesta ulivanja. I na urbanom delu reke ima i dalje prepreka, ali u manjem broju i lakše premostivih. Na daljem putu Kanalom DTD posle 4 km nailazi se na veliku branu koja je već malo ozbiljnija prepreka. Ovo su ujedno i tačke na kojima je moguće prići reci kolima te samim tim preporučljive polazne i krajnje tačke puta.

 

Prepreke na toku (Prirodne prepreke):

Konstante prepreke koje zavise od doba godine ili okolnosti čine slomljeno drveće ili granje koje na pojedinim mestima u potpunosti blokira tok te je iste ponekad moguće zaobići, preskočiti, preveslati, ali ponekad je neizbežan izlazak na strmu obalu obraslu gustim rastinjem. Ovo doduše pruža čar ovom toku, gde se ne može poverovati da se reka nalazi u ravnoj Vojvodini, a pak liči na nenastanjeni Amazon.

 

Prepreke na toku (Prepreke ljudskom rukom napravljene):

Selo Vojvodinci (ustava). Manja ustava ispod pešačkog mosta, može se preveslati, ali je usled suženja reke ubrzan, a nivo promenljiv u zavisnosti od vodostaja te nije baš preporučljivo igrati se sa istim. Most ima više stubova te prolaz nije previše širok, a moguće su prepreke u vidu granja. Kako bi se bezbedno prešao ovaj deo mora se izaći na obalu, a idealno mesto za to je betonski dok tačno na levoj strani ispod samog mosta. Na vreme se morate pripremiti na ovu prepreku i skrenuti kako se ne biste našli u rizičnoj situaciji. Tok reke se na oko 500 metara pred ustavu ubrzava značajno. Ovde morate izaći na suvo, preneti svoje plovila, spusti ga ponovo u vodu na nižem nivo i nastaviti svoj put. Preporučljivo je putovati u paru ili grupi kako bi se prepreka zajedničkim snagama lakše prevazilazile.

Selo Straža (brana). Omanja brana pred selo Straža pored starog mlina predstavlja drugu prepreku na toku ove reke. U blizini se nalazi stari mlin koji se upravo preuređuje u turističku atrakciju i sa prelepim izletištem. Tok je preusmeren baš zbog mlina još u davna vremena. Pad je dosta visok oko 10m pod uglom od nekih 40 stepeni. Prelaz je dosta težak na ovom mestu. Jedna od opcija je izlaz na obalu tik pred branu sa desne strane. Ovde je malo problematično jer je tačka izlaska malo nepristupačna, a reka na ovom mestu brza. Druga opcija je lagani spust niz pad sa leve strane brane pri čemu se može izaći i hodom spustiti niz branu prenoseći plovilo. Ostale opcije su izlaz na desnu stranu obale kod kamenog bedema, penjanje na isti, prenošenje plovila nekih 200m i ponovno spuštanje istog ispod brane. Ovde bi u svim opcijama valjalo imati iskusnijeg vodiča ili nekoga koje već prolazio ovim delom reke.
 

Selo Straža (železnički most). Prelaz ispod železničkog mosta ne bi trebao biti problem, ali pošto su dve od tri kapije ispod stubova mosta zatvorene rastinjem, prolaz je moguć samo kroz krajnje desnu kapiju gde postoji manji pad, a reka zna da bude jako plitka (ponekad i manje od 40 cm na ovom mestu). Plovilima niskog gaza uz vešt manevar ovo ne predstavlja veći problem.
 

Selo Jasenovo (brana). Još jedna brana u blizini mlina uz selo Jasenovo. Pad od 5m pod uglom od 90 stepeni i kamenovito dno onemogućava prelazak bez zaobilaženja prepreke. Tehnički ovde postoje dve brane, jedna u pravcu toka reke, a druga na nekih 4 m pre sa desne stane pod uglom od 45 stepeni. Prepreka se može zaobići na par načina, jedan je izlaskom na obalu uz desnu stranu brane pre desne brane i spuštanjem plovila niz betonsku kosinu do donje kote. Drugi način je izlaskom na levu obalu reke pre mlina i zaobilaženje istog prenošenjem plovila oko mlina (oko 200m prešačenja). Treća takođe zanimljiva je izlaskom na desnu obalu nekih 200m pre brane uz samo izletište na drveni plutajući dok uz koji možete pristati, odmoriti, iskoristiti da silazak u vodu, obilazak izletišta i sl. Potom preneti plovilo preko mosta na levu stranu obale pa okolo mlina, sve ukupno oko 500m.
 

Hrana i piće:

Na toku ove reke sem sela u kod koja nisu baš u neposrednoj blizini reke ima samo jedno mesto gde se može popiti piće u letnjoj sezoni. Ono se nalazi u izletištu kod sela Jasenovo gde se nalazi manji kafić uz reku. Za odlazak do obližnjih sela i traženje mini-marketa potrebno je pristati uz obalu i preći i do 1km. Pijaće vode nema uz tok reke. Usled svega navedenog preporučljivo je poneti sa sobom sve što vam je potrebno od početka do kraja veslanja.

Smeštaj:

Sem smeštaja u samim selima koji morate namoliti od meštana, zvaničnih mesta nema. Omanji neuređeni kamp postoji pored izletišta u selu Jasenovo. Obala je strma, ali mesta na gornjoj koti ima koliko god volite za šatore.

Na reci se može kupati manje više svuda, ali lepa mesta su ispod brane kod sela Straža i kod sela Jasenovo malo pre same brane gde se nalazi manje uređeno izletište sa manjim vodopadom, terenom za odbojku u pesku i kafićem u letnjoj sezoni.

Saveti i trikovi:

Preporučljivo je putovati u paru ili grupi kako bi se prepreka zajedničkim snagama lakše prevazilazile. Prisustvo iskusnijeg vodiča ili nekoga koje već prolazio rekom je takođe preporučljivo.

Pripremite se na brojne prepreke, gusto rastinje i komarce u letnjem periodu. Samo veslanje nije preterano naporno niti je tok previše dug te se uz sve prepreke u jednom danu od jutra do večeri može preći ceo tok reke. Poželjno je poznavanje naprednog manevrisanja vašim plovilom kako reka krivuda na svom toku tako i zbog prepreka koje se nižu.

 

Preporuka:

Idealno za sve avanturiste, iskusnije veslače, manja plovila i veće grupe. Prelep ambijent koji se retko gde može doživeti.

Pre polaska na put pripremite se i upoznajte detaljno sa tokom reke, vašim plovilom i sl…. Svaki izlazak na vodu je potencijalno opasan te je potrebno biti spreman u svakom pogledu i na sve situacije.

Ako ne posedujete sopstveno plovilo ili nemate iskusnog vodiča, na internetu se mogu naći avanturističke grupe koje organizuju celodnevne izlete u kanima ili rafting čamcima po niskim cenama.